Од свог конституисања па надаље, Европски суд претрпио jе значаjне реформе коjе су условљене jедним диjелом великим броjем приспjелих и заведених поjединачних представки, коjе су у jедном тренутку премашивале цифру од 100.000 нериjешених представки. Кроз успостављање и одржавање Конференциjа на високом нивоу, од Интерлакена до Копенхагена, настављен jе рад на реформисању Европског суда и самог текста Европске конвенциjе о људским правима (у даљем тексту “Конвенциjа”). Прихватањем и потписивањем ових декларациjа, Високе стране уговорнице, међу коjима jе и Црна Гора, исказале су безрезервну опредиjељеност за сам систем Конвенциjе и супсидиjарност Европског суда у заштити људских права. Доношењем Протокола бр. 15 уз Конвенциjу 2013.године, коjи су потписале све државе чланице Савjета Европе и тиме омогућиле његово ступање на снагу 1. августа 2021.године, настављена jе реформа самог Европског суда, саопштила је заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павличић.
Како наводи у саопштењу, по своjоj садржини Протокол бр. 15 ниjе обиман, поред Преамбуле садржи 8 (осам) чланова и углавном jе карактер измjена процедуралне природе, коjима се настоjи постићи одржавање и повећање ефективности и ефикасности самог Европског суда.
Како је казала, прва измjена jе већ униjета у самом тексту Преамбуле Конвенциjе, на начин што jе начело супсидиjарности (“принципле оф субсидиаритy”) сада експлицитно наведено и jасниjе указуjе да jе примарна одговорност на самим државама да дjелотворно спроводе Конвенциjу, док Европски суд дjелуjе као коначна инстанца за утврђивање повреда коjе су настале као резултат дjеловања националних органа. Иако jе примарна одговорност држава на имплементациjи Конвенциjе и њиховоj слободи процjене коjу уживаjу у њеноj примjени (“маргин оф аппрециатион”), право поjединца на поjединачну представку потврђуjе се као камен темељац конвенциjског система заштите људских права, а Високе стране уговорнице имаjу обавезу да се повинуjу одлукама Европског суда. Маргина слободне процjене, даjе одређену слободу државама чланицама у смислу начина на коjи ће имплементирати конвенциjске стандарде, а на Европском суду jе да провjери да ли су одлуке коjе су дониjели национални судови држава чланица у складу са Конвенциjом, узимаjући у обзир поље слободне процjене сваке конкретне државе.
Наjважниjе измjене коjе се тичу грађана односи се на услове прихватљивости представке пред Европским судом. Jедна од измjена и допуна односи се на скраћивање рока за подношење поjединачне представке са 6 мjесеци на 4 мjесеца. Оваj рок почиње да тече доношењем правоснажне одлуке од стране националних институциjа, с тим што се правило неће ретроактивно примjењивати, већ његова примjена почиње 6 мjесеци од дана ступања на снагу Протокола, дакле од 1. фебруара 2022.године. Друга измjена односи се на потпуну неприхватљивост „тривиjалних” поjединачних представки, односно представки у коjима подносилац представке ниjе претрпио значаjно оштећење. Међутим, предвиђен jе изузетак коjи се односи на то да ће Европски суд у сваком случаjу, када то интереси заштите и поштовања људских права захтиjеваjу, испитати представку, без обзира на то што подносилац представке ниjе претрпио значаjно оштећење и ова измjена ступа на снагу одмах. Наведена измjена односиће се и на оне представке коjе су већ подниjете Европском суду, а нису прошле тест прихватљивости.
Осим наведеног, сам систем одлучивања од стране формациjа Европског суда претрпио jе измjене, па тако уступање надлежности Великом виjећу (“Гранд Цхамбер”) више ниjе могуће побиjати подношењем приговора од стране странака у спору, већ jе то сада искључиво право Виjећа (“Цхамбер”).
Измjене коjе се тичу старосне доби кандидата коjи претендуjу на позициjу судиjе Европског суда, односе на то да исти мораjу имати мање од 65 година старости у тренутку када се од Парламентарне скупштине Савjета Европе тражи подношење списка од три кандидата. Наведена измjена jе оправдана чињеницом да се омогући континуитет у раду судиjа.
Конвенциjски систем jе драгоцjен за више од 800 милиона грађана широм Европе и у овим изазовним временима његова важност као инструмента мира и стабилности никада ниjе била већа. Наведене промjене доприниjеће стварању услова за jасниjе и конзистентниjе доношење квалитетниjих пресуда од стране Европског суда, а националним судовима држава коjе су у процесу приступања породици европских народа, додатну обавезу да досљедниjе и дjелотворниjе примjењуjу jуриспруденциjу ове правосудне међународне институциjе.
