Закон о поријеклу имовине неопходан је не само Црној Гори већ и свим државама у региону, али такав акт треба да буде прецизан и писан у духу Конвенције Уједињених нација за борбу против корупције, како би се избјегла могућност да он добије осветнички карактер једних политичких структура, против других, оцијенио је за "Дан" предсједник Радне групе Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) за борбу против корупције Драго Кос.
Словеначки експерт за област борбе против корупције наводи да Конвенција УН-а препоручује, али не тражи стриктно, да државе инкриминишу кривично дјело незаконитог богаћења.
Конвенција у члану 20 – незаконито богаћење наводи да ће, у зависности од свог устава и основних начела свог правног система, свака држава уговорница размотрити могућност усваjања законских и других мјера коjе могу бити потребне како би утврдила као кривично дјело, када се почини намјерно, незаконито богаћење, односно знатно увећање имовине jавног функционера коjе он не може разумно обjаснити с обзиром на његова законита примања.
– Знам неколико земаља које су незаконито богаћење прописале као кривично дјело, али више их је које то нису урадиле. Ми имамо слаба искуства у тој области, старије генерације ће се сјетити да смо у Југославији имали комисије за праћење незаконитог богаћења које су у бити служиле за политичку дискредитацију људи који су имали нешто од имовине, тога се треба и сада пазити – наводи Кос.
Поручује да је у реду намјера закона да се терет поријекла богатства пребаци на оног ко је предмет провјере, јер је то и у духу конвенције.
– Ако ће тај закон слиједити идеју Конвенције, онда у реду, али ако ће ићи даље – то је друга прича и више личи на политичко обрачунавање тренутне владајуће гарнитуре са бившим. Треба се чувати замке осветништва. Неопходно је придржавати се стандарда који су прописани Конвенцијом. Бивше комунистичке земље су имале доста лоших искустава и лако може све да се преокрене у метод политичког обрачунавања – изјавио је Кос.
Он истиче да простора за примјену закона о поријеклу имовине има не само у Црној Гори, већ и у цијелом региону.
– Простора за примјену тог закона има не само за Црну Гору него за све државе у региону, ако би кренуле у то у смислу и духу конвенције, дошло би се до занимљивих резултата. Многи људи у Црној Гори, али и региону имали би гадних проблема да докажу поријекло своје имовине – сматра Кос.
На питање да ли усвајање и примјена закона о поријеклу имовине може помоћи у борби против корупције, што је један од круцијалних захтјева за чланство у Европској унији, Кос каже да хоће, али ако се држава буде придржавала стандарда.
– Ако је у слову и духу конвенције УН-а онда да, али граница је танка. Надам се да се Влада Црне Горе придржавала духа конвенције јер сваки корак даље може се претворити у политичко обрачунавање политичких странака – закључује Кос.
