Piše: Momčilo Pantelić
Živimo u godini u kojoj je izbora više nego ikad. Pozivi za glasanje zatrpali su čak polovinu čovјečanstva, koja ostvaruje veći dio globalnog bruto dohotka.
Ali, hiperprodukciju izbora prati hiperprodukcija lidera mimo izbora. I u demokratijama, a pogotovo u autokratijama, širi se – faktokratija, stvarna moć koja "iz sјenke" bitno utiče na oblikovanje nacionalne i internacionalne politike.
Među riјetkima koji takvu svoju ulogu ne kriju je Ilon Mask- Menadžer koji kontroliše poveći dio komunikacija na drumovima, u etru pa i u orbiti. S fabrikom električnih automobila "Tesla", društvenom mrežom X (bivši Tviter) i lansiranjem nekoliko hiljada satelita, osvaja sviјet na način o kome mogu samo da sanjaju mnoge države.
Važi za jednog od najbogatijih ljudi na sviјetu, a svoju imovinu, vriјednu oko 200 milijardi dolara, koristi i u strateškim aranžmanima. Pomagao je, svojevremeno, Ukrajincima da održavaju internetske i telefonske linije, pod naletom ruskih agresora. Utiče i na Pentagon, toliko da se jedan od službenika požalio da, u pojedinim delikatnim situacijama, računaju na "Ilonovu milostinju".
Ujedno je razmahao i personalnu poslovnu diplomatiju. Liјepo je primljen kod Si Đinpinga, dobija pohvale od Putina, usklađuje poslovne poduhvate sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, ali uspiјeva i da se posvađa sa australijskom vladom i da podupire Žaira Bolsonara koji, slično, Trampu, poriče da je izgubio predsјedničke izbore u Brazilu.
Simpatični su mu autokrati, komentarišu kritičari. A njegovi poznavaoci pričaju kako se svojski zalaže za svјetski mir, ali pod njegovim uslovima.
Procјenjuje se da bi njegova naklonost mogla da poveća šanse favoritima u američkim predsјedničkim izborima. Zasad je uzdržan. Donekle ga je razočarao Bajden, za koga je glasao, a Tramp nije uspio da ga pridobije.
Mask je najizrazitiji primјer velike seobe moći od zvanične vlasti ka uspјešnim akterima izvan politike. Jer, korporacije nadmašuju potencijale država.
Nedavne evidencije su pokazale da bi 10 velikih kompanija, kad bi nastupale kao jedna država, bile treća ekonomska sila sviјeta, samo iza SAD i Kine. I da je među 100 najjačih svјetskih privreda, samo 25 zemalja.
Eksperti predviđaju da će rasti prestiž aktera koji su umјešniji od političara. I da će sve ulogu u preoblikovanju odnosa snaga imati naročito tehnološki giganti, pa da ulazimo u eru "tehnopolarnosti", čija će pravila biti još izazovnija od nekadašnje bipolarnosti i nastajuće multipolarnosti.
Autori u časopisu Forin polisi, nedavno su objavili studiju u kojoj upozoravaju da će nepredvidljivi privatni akteri posvećeni njihovim poslovnim autonomnim potezima izazvati geopolitičku pometnju. I nagovјeštavaju da će balans moći u ovom viјeku biti uspostavljan u nadmetanju tehnoloških kompanija i država, isto onoliko koliko i u nadgornjavanju između Amerike i Kine.
Prevratu pogoduje i rast nepovјerenja prema političkim liderima. Po nobelovcu Džozefu Stiglicu, ono je proisteklo iz pretјerivanja u praktikovanju neoliberalizma, pri čemu su iznevјeravane demokratske vriјednosti, uz produbljivanje polarizacije u društvu. To je nagnalo birače da u želji da isprobaju nešto novo, skrenu u ponavljanje prošlosti. Od globalizma ka nacionalizmu i desnilu.
Nekoliko istraživača je posebnu opasnost vidјelo u povezivanju vlasti s kriminalom, uz obrise mafijaške države, kako ju je nazvao budimpeštanski sociolog Balint Mađar. Takvu tvorevinu je definisao kao vladavinu gazde i njegovog klana, koji prisvajaju javne resurse i institucije, zarad sopstvene koristi i profita.
I ovdјe su primiјećeni povećani uticaji i vajde – neizabranih faktora. Na visoka mјesta u hijerarhiji se postavljaju kadrovi koji sami nikada ne bi pobiјedili na izborima, kako im je poručio i njihov šef. Javne nabavke su netransparentne, najunosniji poslovi se daju bez tendera i mahom privilegovanim firmama, programiranim da doprinesu učvršćivanju postojećeg režima.
Stiče se, pritom, utisak da najviše uspiјevaju oni koji zakone donose i oni koji zakone krše. Ta koalicija se ispoljava i na izborima, na kojima su ustanovljene mnoge zloupotrebe, a koje se ponavljaju i posle dogovora o njihovom približavanju regularnostima. Dok je ovaj tekst hitao u štampu, vanredno su narasle neizvјesnosti, tako da još nije bilo poznato – da li će opozicija uopšte izaći na ponovljene, a opet manjkavo spravljene, beogradske izbore, zakazane za 2. jun.
Istrajava se, u međuvremenu, na privatizacijama, od kojih je najdrastičnija – privatizacija vlasti, do koje dolazi kad se prisvaja više moći od one koja sleduje po zakonu i Ustavu. Kad je iznad i zakonodavne i sudske – izvršna vlast. Iznad koje se dodatno uzdiže – jedan čovјek.
I on se s nekima, izvјesno, konsultuje o bitnim pitanjima. Ali, to su, čini se, samo njegova najpovјerljivija domaća lica, uz sijaset spoljnih aktera koji bi da nam objasne kako se dospiјeva do realnog mјesta za nas u sviјetu i sviјeta u nama.
U međuvremenu, nastavlja se – faktokratija. S nelegitimnom i seobom moći od demokratije ka autokratiji.
Predstojeći lokalni izbori mogli bi da označe početak seobe moći ka demokratiji. Vriјeme je već jednom.
novimagazin.rs
(Autor јe spoljnopolitički komentator)
Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”.
