Европска комисија у свом извјештају о пакету проширења Босни и Херцеговини дала је најгоре оцјене у региону, преноси Avza.ba.
Извјештај који се тиче Босне и Херцеговине, има убједљиво најгоре оцјене експерата ЕК што се тиче стања у земљи у поређењу са осталим земљама региона.
Нема напретка у борби против корупције
Нема напретка у борби против корупције и организованог криминала, у реформи изборног процеса слободи изражавања, нити вањским односима, а забијежено је „назадовање” у области јавних набавки. Што се тиче политичких критеријума, наводи се да су законодавна и извршна власт имале „слаб учинак због политичке поларизације и поремећаја узрокованих пандемијом“.
- Негативни ефекти распрострањене корупције и знаци политичког заробљавања наставили су се снажно манифестовати током пандемије, директно утичући на добробит грађана - оцјењује се.
У документу се наводи како изазива забринутост због „селективног и нетранспарентног гоњења и судског праћење случајева корупције“.
Идентификују се системски недостаци у оперативној сарадњи између агенција за провођење закона и веома ограничена размјена обавјештајних података. За полицију се каже да је „подложна политичком уплитању” а финансијске истраге и запљена имовине су, према налазима, „углавном неефикасни”.
Када је у питању наведени недостатак напретка у борби против корупције, у Извјештају се наводи назадовање и у области јавних набавки. При јавним набавкама је БиХ „примјењивала повлаштени третман” за домаће понуђаче приликом додјеле јавних уговора, констатује се и оцјењује како су потребне „хитне активности” на усвајању закона о јавним набавкама и сукобу интереса.
Посебан дио Извјештаја се односи на мигрантску кризу
Посебан дио Извјештаја се односи на мигрантску кризу у земљи, гдје се каже да власти нису успјеле да успоставе одрживи систем миграција и азила што је довело до хуманитарне кризе у децембру 2020. Извјештај говори о опсежном ангажовању и подршци ЕУ, те да је у Липи код Бихаћа на сјеверозападу БиХ основан привремени шаторски камп за пружање склоништа свим особама у потреби.
Признаје се да је Босна и Херцеговина појачала напоре за побољшање управљања миграцијама, али оцјењује се да је потребно да земља осигура ефикасну координацију на свим нивоима управљања границама и капацитета за управљање миграцијама, као и функционисање система азила.
- Ово захтјева праведну расподјелу одговорности између свих ентитета и кантона, укључујући и смјештање прихватних центара - наводи се у извјештају ЕК о Босни и Херцеговини.
Што се тиче основних права, иако је законодавни и институционални оквир увелико успостављен, Босна и Херцеговина, како стоји у извјештају, тек треба да усвоји свеобухватни стратешки оквир. Наводи се да су потребне значајне реформе како би се свим грађанима омогућило остваривање њихових политичких права и осигурало недискриминаторно, инклузивно и квалитетно образовање за све, укључујући и превазилажење праксе „двије школе под једним кровом“.
Слобода изражавања и медија
- Није постигнут напредак у гарантовању слободе изражавања и медија, у заштити новинара од пријетњи и насиља осигуравањем одговарајућих судских мјера, нити у осигурању финансијске одрживости система јавног емитовања - стоји у документу и додаје да и даље постоје изазови у погледу слободе окупљања, посебно у ентитету Република Српска, „гдје су активисти били изложени застрашивању и судском гоњењу“.
Наглашава се да Устав Босне и Херцеговине и даље крши Европску конвенцију о људским правима, и након пресуде Европског суда за људска права у предмету Сејдић-Финци и сродних случајева.
Такође стоји да није постигнут напредак у побољшању изборног оквира у складу са европским стандардима и осигуравању транспарентности финансирања политичких странака.
Како се наводи у извјештају, Босна и Херцеговина није постигла ни напредак у погледу вањских односа.
- Земља мора појачати напоре да оконча приступање Свјетској трговинској организацији. Босна и Херцеговина се снажно охрабрује да побољша своје усклађивање са вањскополитичким изјавама ЕУ и рестриктивним мјерама - оцењују експерти ЕК.
