Svjetska banka (SB) je u najnovijem izvještaju povećala prognoze rasta crnogorske ekonomije za ovu godinu na 4,8 odsto.

- To je 1,5 procentnih poena više u odnosu na junske prognoze, pokazuje danas objavljeni izvještaj SB o ekonomskim kretanjima za regiju Evrope i centralne Azije, u koji je agencija Mina-business imala uvid.

U najnovijem izvještaju, SB prognozira rast crnogorske ekonomije u narednoj godini 3,2 odsto, odnosno 3,1 odsto u 2025. To je 0,1 procentni poen, odnosno 0,2 procentna poena više u odnosu na junske prognoze.

U SB očekuju da će rast Crne Gore ostati snažan na nivou od 4,8 odsto u ovoj godini, zahvaljujući privatnoj potrošnji i izvozu usluga, dok investicije ostaju niže.

Međutim, usporavanje globalne ekonomije opterećuje izglede Crne Gore. Očekuje se da će opadajući rast privatne potrošnje tokom naredne i 2025. dovesti do sporijeg prosječnog rasta od 3,2 odsto.

- Na fiskalnoj strani, dok će jednokratni prihodi rezultirati deficitom nižim od planiranog od dva odsto BDP-a u ovoj godini, očekuje se da će fiskalni deficit ostati povišen na 3,9 i 3,6 odsto BDP-a naredne i 2025. godine, navodi se u izvještaju.

Javni dug se očekuje da će porasti sa 62,1 odsto BDP-a u ovoj godini na 66,1 odsto naredne godine.

- S obzirom na zaoštravanje globalnih finansijskih uslova i značajne finansijske potrebe Crne Gore od ove do 2025, potrebno je oprezno fiskalno upravljanje, posebno u pogledu rashoda, uključujući sprovođenje reforme penzijskog sistema i javne uprave, smatraju u SB-u.

Politički izazovi su, kako se dodaje, glavni domaći rizici. Ozbiljnost predstojećih izazova, međutim, zahtijeva jako političko i ekonomsko upravljanje, kroz pažljivo osmišljene i politike sa dobrim troškovima.

U danas objavljenom izvještaju se navodi da je procjena ekonomskog rasta na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju na prostoru Evrope i centralne Azije povišena na 2,4 odsto za ovu godinu.

Porast odražava poboljšane prognoze za ratom pogođenu Ukrajinu i za zemlje centralne Azije, kao i postojanost potrošnje građana u Turskoj, te brži rast od očekivanog u Rusiji, zbog velikog porasta državnih izdataka u vojne i socijalne svrhe. Ne računajući Rusiju i Ukrajinu, očekuje se da regionalni učinak dostigne rast od tri odsto u ovoj godini.

- Međutim, ova stopa rasta niža je od dugoročnog prosjeka prije pandemije. Ukupno gledano, očekuje se da će rast u polovini zemalja Evrope i centralne Azije u ovoj godini biti manji ili neznatno veći u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izvještaju.

Za narednu i 2025. godinu prognozira se godišnja stopa rasta od 2,6 odsto zbog slabe ekonomske ekspanzije u Evropskoj uniji (EU) – najvećem trgovinskom partneru zemalja regije – visoke inflacije, pooštrenih uslova finansiranja i posljedica invazije Rusije na Ukrajinu.

Potpredsjednica SB za Evropu i centralnu Aziju, Antonella Bassani, kazala je da međusobno povezani ekonomski šokovi invazije Rusije na Ukrajinu, krize troškova života i klimatskih rizika, donose zahtjevne izazove za Evropu i centralnu Aziju.

- Tim je zemljama potreban novi pristup koji bi doveo do oporavka rasta produktivnosti, boljih ekonomskih i socijalnih ishoda, jače otpornosti i ubrzane dekarbonizacije ekonomije, smatra Bassani.

Negativni rizici, kako se dodaje, i dalje zasjenjuju izglede zemalja u razvoju i tržišta u nastajanju u Evropi i centralnoj Aziji. Visoka inflacija mogla bi potrajati zbog nestabilnijih svjetskih tržišta robe i skoka cijena energenata.

- Svjetska finansijska tržišta mogla bi postati još nestabilnija i restriktivnija zbog pooštrenih uslova finansiranja. Svjetski ekonomski rast u periodu od 2020. do narende godine slabiji je nego u bilo kojem drugom petogodišnjem periodu od 1990. godine na ovamo, a mogao bi i dodatno oslabiti, zaključili su iz SB.