Како има високе калориjске вредности (тјестенина, пржена сланина, сир и jаjа), карбонара се сматра „тешком артиљериjом“ у гастрономиjи. Зато jе уобичаjено да се се углавном служи као главно jело уз неку лагану салату.

Три су претпоставке како jе карбонара, ова доиста права гастрономска легенда, настала и добила име.

Неки вјеруjу да ово jело заправо потиче из мјеста Карбониjа, коjе се налази недалеко од Каљариjа, те да jе своj рецепт за њу непознати кувар пренио у Рим надјенувши jоj име по родном мјесту.

Постоjи, такође, и мишљење да jе паста ала карбонара настала у Другом свјетском рату, када jе сланина била jедино месо коjе се могло набавити.

И посљедња претпоставка: jело jе добило назив по биберу коjи се на краjу припреме поспе по тјестенини, а коjи jе црн као угаљ (карбоне на италиjанском значи угаљ).

Састоjци за 4 особе:

500 г шпагета н.5

300 г на листове насјецкане меснате сланине

5 jаjа

1 главица бијелог лука

200 г пармезана

1 пуна ракиjска чашица маслиновог уља

бибер по жељи

Припрема:

Умутити умак од jаjа, маслиновог уља и бибера. Додати 100 грама пармезана и додатно све умутити, па оставити са стране да одмори.

Шпагете спустити у кључалу слану воду и кувати десетак минута.

Листиће сланине пржити у тигању на што тишоj ватри, водећи рачуна да се не препрже. Када jе сланина пржена (исциједила се из ње маст), додати у њу исјецкан бијели лук, „да замириши“.

Већ куване шпагете проциједити и насути их, уз мијешање, у суд са пропрженом сланином и бијелим луком.

Шпагетама додати раниjе припремљен умак и одмах склонити са ватре. Мијешати док се умак и шпагете не сjедине.

Готову карбонару сервирати на тањир и посути jе остатком пармезана.

Уз карбонару иде и бијело и црвено вино.