Међународни дан социјалне правде, 20. фебруар, Црна Гора дочекује са око 60.000 корисника материјалних давања, односно око 10 одсто од укупног броја грађана. Уставна одредница да је Црна Гора држава социјалне правде је слово на папиру које не виде грађани и НВО сектор, али и у Министарству финансија и социјалног старања кажу да су направљени први кораци ка побољшању стања, а да је то пут за који је потребно вријеме јер је 30 година небриге оставило дубоке трагове.
– Када послиjе годину и три мjесеца подвучем црту, не могу рећи да сам у потпуности задовољан jер jе било мало времена, али с обзиром на реформу "Европа сад", три значаjна пакета помоћи привреди и грађанима, повећање минималне пензиjе, враћање накнада маjкама, увођење социjалног бона, додатка за сву дjецу и бесплатних уџбеника, сматрам да смо направили "мало чудо". То кажем посебно имаjући у виду тешко наслиjеђено стање у jавним финансиjама и неадеквану социjалну политику. И поред стабилизациjе jавних финансиjа и опоравка економиjе, наjдражи резултат коjи смо постигли у тиму министра Милојка Спаjића представља управо то што су наш рад наjбоље осjетили грађани по већим примањима и почетку смањења jаза између богатих и сиромашних. Дакле, показали смо да jе држава социjалне правде достижна и мора бити уткана у дjеловање свих актера црногорског друштва – каже за "Дан" државни секретар у Министарству финанија и социјалног старања Јанко Одовић.
Одовић истиче да су Министарство финансиjа и социjалног старања и ова влада за само око годину рада омогућили услове за побољшање животног стандарда грађана, а посебно оних са наjнижим примањима кроз програм Европа сад, којим је минимална зарада са 220 повећана на 450 еура, захваљујући којем ће и социјална давања у јулу знатније порасти него сада. Наиме јануарским усклађивањем социјална давања су повећана за износе од 1,04 до 2,01 еуро.
Предсjедница Банке хране Марина Медоjевић поручује да тек када у држави не будемо имали ниједно гладно дијете, можемо говорити о држави социјалне правде. Она указује да се броj социjално угрожених грађана повећава, а држава смањуjе средства за социjалну помоћ и тражи начине како да смањи броj корисника.
– У буџету за 2022. за материjално обезбjеђење породице, умjесто 13,8 милиона колико jе износило у 2021. опредиjељено jе 12,5 милиона што jе смањење од 9,83 одсто. Ипак за путовања, коктеле, гориво и телефоне Министарство финансиjа jе у буџету издвоjило 20 милиона, за државне службенике и министре. Када се упореди колико људи прима новчану социjалну помоћ (од 70,43 еура за jедну особу, а за породицу са пет или више чланова 133,90) коjа jе невjероватно ниска и од коjе се не може живjети, са укупном броjем људи коjи живе у ризику од сиромаштва, види се колико има оних коjи не остваруjу права на новчану социjалну помоћ, што говори о социjалноj неправди – истиче Медојевићева.
Она указује да је око 40 одсто становништва Црне Горе 2020. било у ризику од сиромаштва или социjалне искључености, те да свега петина социjално угроженог становника Црне Горе прима социjалну помоћ због строгих критериjума за њено добиjање.
– Циjене основних животних намирница дивљаjу, а држава не уводи никаква ограничења нити лимите, што су већ урадилр неке државе, како би заштитили стандард људи. Држава ни у вриjеме корона кризе ниjе увела нове сервисе подршке социjално угроженима нити jе олакшала стицање права на коришћење постоjећих, што jе давнашња препорука УН-а. Све у свему, социjална правда код нас стануjе само на папиру – наводи Медојевићева.
Он каже да је "Европа сад" највише походовала запосленима у јавном сектору, а да 36 одсто црногорских радника и 70 одсто младих жели да оду из државе.
– Мали и средњи привредници покушаваjу да зараде како би исплатили плате, а колико ће их бити у наредним мjесецима остаjе да се види. Незапослени као наjпогођениjи сиромаштвом остаjу без икакве помоћи. Корисници социjале грцаjу у немоћи да се прехране, плате обавезе као и раниjе, а пензионери са ниским примањима су остављени да се муче. Само ове три категориjе људи чине скоро трећину Црне Горе за коjу држава нема интересовања – упозорава она.
Према оцјени Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду, Црна Гора jе само на папиру држава владавине права и социjалне правде, а реалност jе потпуно другачиjа. Социjална слика ове државе jе, како истиче, више него поражаваjућа.
– Огроман jе социjални jаз између малог броjа ултрабогатих, политичко-функционерске класе и наjвећег броjа грађана коjи живе буквално "од првог до првог". Краjем прошле године у земљи jе било преко 60.000 грађана са тада минималном зарадом од 250 еура, преко 30.000 пензионера прима од 150 до 200 еура, преко 26.000 поjединаца су корисници материjалног обезбjеђења породице. Земља нема довољно домова за старе, домова за дjецу и одрасле са сметњама у развоjу, болнице су нам из времена социjалистичке Jугославиjе. Све су то поражаваjући подаци коjи говоре о озбиљном сиромаштву у земљи, коjу многи називаjу "приватном" државом, коjа jе од уског круга привилегованих направила милионере, а већину осталих гурнула на руб голог преживљавања – каже Мрдовићева.
Она истиче да је програм "Европа сад" и повећање минималне зараде на 450 еура први, конкретниjи потез, коjи треба бар донекле да амортизуjе тежак живот грађана.
– Он свакако ниjе довољан, али ће макар мало помjерити ствари са "мртве тачке" када jе у питању социjални статус великог броjа грађана. Минимална зарада може само расти и грађани нипошто не смиjу дозволити њено враћање на било коjу границу испод тог износа. Истовремено, увећање минималне пензиjе се очекуjе у другом диjелу године, али због турбулентних политичких превирања у земљи тешко да ће пензионери у догледно вриjеме добити ишта више и значаjниjе, док корисници социjалних примања и даље остаjу на маргини – каже Мрдовићева.
