Представници запослених у јавним здравственим установама очекују од новог министра здравља Драгослава Шћекића анализу квалитета рада у здравственом систему, и на основу ње и нови план развоја. Наши саговорници истичу да је потребно ријешити проблем дефицита љекара, медицинских сестара и набавке нове опреме. Они сматрају да су пред Шћекићем бројни изазови, међу којима и деполитизација здравственог система, спречавање нерационалне потрошње и јачање примарне здравствене заштите (домови здравља).
Шћекић је прије доласка на ову функцију био директор Фонда за здравствено осигурање Црне Горе. Са те позиције у више наврата је упозоравао на затечене дугове Фонда, који тренутно износе 50 милиона еура. Шћекић је кадар Социјалистичке народне партије (СНП), а прије доласка у Фонд био је предсједник Општине Беране. По струци је економиста.
Представници медицинских радника истичу за „Дан“ да су пред Шћекићем бројни изазови, међу којима и деполитизација здравствених установа, спречавање нерационалне потрошње и јачање примарне здарвствене заштите. Предсједница Синдиката доктора медицине Милена Поповић Самарџић истиче за „Дан“ да је процес јачања кадровских капацитета процес који захтијева године и да прекине са праксом лутања у развоју здравства.
– Потребно jе урадити анализу стања, кроз jедну врсту свот анализе. Када се препознаjу снажне карике у здравственом систему, на коjе се годинама ослањамо, знаћемо што треба да сачувамо. Морамо препознати слабе карике коjе су повезане са генерисањем проблема, направити приоритете и њихово рjешавање кроз дефинисане временске рокове те препознати партнере на том путу коjи могу помоћи у спровођењу плана и реформи, али и оне коjи ће таj процес кочити. Да би се кренуло у оваj процес, jедан од приоритета мора бити деполитизациjа здравственог система коjу, нажалост, jош увиjек чекамо, а неопходно је и препознати нерационалну потрошњу коjа води одливу великих средства и смањуjе снагу државног здравственог система. Такође се морају оjачати превентивни програми и примарна здравствена заштита. То jе дуг процес коjи захтиjева континуитет у раду. Процес коjи захтиjева године jе управо процес коjи се односи на jачање кадровских капацитета. Куповина нове опреме се може завршити и за годину дана, али стицање знања и вjештина jе дуг процес. Неопходна је евалуациjа квалитета рада и исправљање препознатих грешака кроз циљано организовање континуиране медицинске едукациjе тамо гдjе су препознати дефицити у знању. Писање протокола за лијечење је стална тема коjа такође захтиjева вриjеме и ангажовање свих, а поента свега што министар треба да уради jе да донесе план развоjа базиран на обjективноj анализи. Кад се такав план донесе, обезбиjедиће се континуитет у развоjу здравственог система неовисно од промjена министара. Управо недостатак ове анализе довео jе до лутања у развоjу здравства. Сваки министар спроводио jе своjу визиjу, без jасног плана на основу кога се мjери учинак – наглашава Поповић Самарџић.
Предсједница Самосталчног синдиката здравства Љиљана Кривокапић казала је за „Дан“ да ће убрзо тражити наставак социјалног дијалога и да ће једно од питања бити одлука о измјештању љекара из гранског колективног уговора без учешћа репрезентативних синдиката.
– Неопходно је обнављање диjагностичких апарата и наставак бржег yсавршавања љекара, даље рјешавање стамбених питања, почетак изградње нових здравствених установа. Тражићемо брзо и приjем код министра како бисмо наставили социjални диjалог синдиката и владе. И даље сматрам да на тоj функциjи треба са буде неко из струке jер jедино колега може да разумије шта значи изгарати на послу, борити се за туђе животе, бити добар и хуман како љекар, тако и медицинска сестра. Представници Синдиката ће упознати министра са ситуацијом у систему, како би помогли младим колегама да добију недостајуће специjализациjе у здравственим установама. Очекујемо и да се растерети рад медицинских сестара тако што ће бити више запослених пошто немамо довољно средњег медицинског кадра – казала је Кривокапићева.
Предсједник Синиката слободних радника Милан Ђуровић казао је за „Дан“ да министар прво треба да започне ревизију Гранског колективног уговор због кршења права немедициних радника који су изостављени приликом увећања кеофицијената.
– Надамо се да ће министар прекинути са праксом одвајања радника који заједно раде у здравственим установама. Тражићемо и да не жмури на незаконито уписивање прековремених сати и трошење државног новца. Потребно је и да се модернизује опрема и особљу омогући да ради у опремљеним амбулантама. Сматрамо да је што прије потребно набавити модерни ПЕТ скенер како не би велики број обољелих због снимања морао да одлази у Турску – истакао је Ђуровић.