Ravnoteža između posla i privatnog života neodvojivi je dio zdravlja i zaštite na radu, a poremećaji tog balansa generišu čitav niz negativnih posljedica opasnih po zdravlje zaposlenih, ocijenjeno je na okruglom stolu koji je održao Savez sindikata (SSCG).

Predstavnik SSCGG Vladimir Krsmanović kazao je, na okruglom stolu pod nazivom Ravnoteža između posla i privatnog života u kontekstu zdravlja i zaštite na radu, da ta tema prožima sve sfere života i rada, ne samo zaposlenih, već i njihovih porodica.

“Ravnoteža između posla i privatnog života neodvojivi je dio zdravlja i zaštite na radu. Poremećaji tog balansa generišu čitav niz negativnih posledica po zdravlje zaposlenih – od izgaranja na poslu, hroničnog stresa i psihosocijalnog rizika”, rekao je Krsmanović.

Događaj je, kako je saopšteno iz SSCG, organizovan u sklopu Projekta koji posredstvom Regionalne kancelarije MKS-PERC iz Sarajeva SSCG sprovodi uz podršku programa švedskih sindikata Union tu Union.

Krsmanović, koji je i menadžer projekta, akcentovao je da u Crnoj Gori, gubitak ravnoteže posla i života ima negativne posljedice na zaposlenu ženu, ali i na članove porodice, posebno djecu.

“Značajan broj poslodavaca je stanovišta da bi ulaganje u mjere koje bi omogućile ravnotežu posla i privatnog života zaposlenih prouzrokovalo dodatne troškove koje oni ne bi mogli da podnesu, pogotovo u periodu ekonomske krize i sve težih uslova na tržištu. Sa druge strane, takvo razmišljanje može se okarakterisati kao odsustvo srednjoročne i dugoročne perspektive kada je u pitanju ne samo dobrobit zaposlenih, već i povraćaj investicije”, naveo je Krsmanović.

Predstavnica Ministarstva rada i socijalnog staranja, Jovana Bošković, pozdravila je pokretanje diskusije o toj, kako je rekla ključnoj temi, kad je u pitanju zdravlje zaposlenih, ali i društveni segment života.

Ona je rekla da je Ministarstvo nadograđivalo zakonske osnove kako bi poslodavcima omogućili jasnije tumačenje normi i dodala da je cilj bio i da zaposleni znaju šta su im prava, obaveze i odgovornosti.

“Važno je što će balans između privatnog i radnog okruženja konkretnije biti definisan Zakonom o radu, gdje će biti precizirani minimalni zahtjevi koje je poslodavac dužan da obezbjedi da bi se napravila pomenuta ravnoteža, a najbitnije je da porodica ne trpi. Ministarstvo je, prepoznajući ključne probleme u ovoj oblasti, pokušalo da predvidi sve ono što moramo učiniti da obezbijedimo sigurno i bezbjedno radno mjesto za sve zaposlene”, saopštila je Bošković.

Predstavnik Unije poslodavaca (UPCG), Filip Lazović, takođe je pohvalno govorio o pokretanju ove rasprave. On je potencirao činjenicu da su svijet rada i tržište posljednjih decenija postali dehumanizovani.

“U Uniji poslodavaca trudimo se da promovišemo i njegujemo prakse koje spadaju u društveno odgovorno poslovanje, jer to podrazumijeva da radite nešto što je dobro za zaposlene, za društvo, a nijeste dužni to da činite. Volio bih da briga o zaposlenima i njihovo relaksiranje bude obavezno, a sada to nije tako. Pozitivne prakse, koje se tiču dodatne brige o zaposlenima, dolaze od visoko profitabilnih kompanija”, naveo je Lazović.

On je saopštio da prekomjerna eksploatacija zaposlenih, najvažnijeg resursa preduzeća, nije dobra i dugoročno ne daje rezultate.

Lazvić je dodao da u Crnoj Gori ne možemo da se dičimo produktivnošću zaposlenih. To uzrokuje i tržište, jer se poslodavci najčešće bore za opstanak, a kad bi imali sigurniji poslovni ambijent imali bi i aktivnosti koje nijesu obavezne, a mogu da unaprijede imidž poslodavca.

HR konsultantkinja i nezavisni ekspert, Danka Ćetković, ocijenila je da je balans između poslovnog i privatnog izuzetno važna tema.

“Tom temom treba da se bave ne samo zaposleni, već i poslodavci koji moraju kreirati ambijent u firmama gdje će omogućiti radnicima da mogu da ostvare tu ravnotežu. To znači da zaposleni imaju vrijeme za sebe, za svoje zdravlje i porodicu ali i da se mogu posvetiti karijeri”, kazala je Ćetković.

Ona smatra da, ako je narušen taj balans, a mnoga istražvanja kažu da jeste, tada dolazi do manje produktivnosti zaposlenih, do nezadovoljstva i loše atmosfere na poslu, a sve se to odražava na porodicu, djecu i cjelokupno društvo.