Crna Gora u naredne dvije godine može da računa na više od 400 miliona eura iz evropskih fondova, no prethodno će morati da ispuni određene uslove vezane za regionalno tržište i privikavanje na stroge standarde Brisela, saopštili su gosti emisije "Okvir". Najveći problem je što u ovom trenutku naša država nema dovoljno stručnog kadra koji bi kvalitetno pripremao projekte kako bi povukli taj novac. Uzrok tome, kako ocjenjuju je i u partijskom zapošljavanju zbog čega stručni kadar najčešće odlazi.

Profesorica Ekonomskog fakulteta Gordana Đurović ističe da nova pomoć Evropske komisije Zapadnom Balkanu od šest milijardi eura je svakako dobra stvar, ali je pitanje koliko ćemo od tog novca iskoristiti. Direktor Direktorata za evropske fondove Bojan Vujović naglašava da je potrebno još stručnih ljudi da bi se ispunile sve procedure i povukao novac. Marko Sošić istraživač javnih politika pri Institutu Alternativne napominje da nije optimista da ćemo i ovog puta ta sredstava iskoristiti bolje nego što smo ranije, kada nam se dešavalo da zbog nestručnosti izgubimo milione eura pomoći, prenosi portal RTCG.

Gostujući u emisiji "Okvir" TVCG, Đurović je navela da je paket pomoći iz EK svakako dobar uz zahtjeve za dodatnim reformama.

"Imajući u vidu naše ograničene administrativne kapacitete i da smo, ipak, najmanja administracija u regionu i da nismo baš toliko spremni kada govorimo o individualnim projektima, recimo u energetici ili životnoj sredini, pitanje je koliko ćemo tog novca povući", kaže Đurović.

Dodaje da su značajna sredstva delegirana sad prema Crnoj Gori, a da li ćemo ih mi zaista iskoristiti, to zavisi od rada na poglavljima.

"Koja zemlja bude spremnija, moći će onda eventualno da povuče neka neraspoređena sredstva. Imajući u vidu naša budžetska ograničenja, svakako posebno ova sredstva granta i ova sredstva kredita su značajna, to su dosta povoljni aranžmani, duži period vraćanja, ali je važno i reći da je Evropska komisija to pripremila u formi amandmana na sedmogodišnji budžet i u formi jednoga paketa za dodatno zaduživanje. Kada Evropska unija želi da se dodatno zaduži, da pomogne Zapadnom Balkanu, kao što sad pomaže intenzivno recimo Ukrajini, ali i drugim zemljama, kao Moldaviji, znači da će od nas dosta i tražiti. Prvenstveno po pitanju ekonomske integracije, ali i uvijek pratećeg zakonodavstva", kaže Đurović.

Vujović je naglasio da je činjenica da i dalje nemamo neku zvaničnu potvrdu od strane Evropske komisije kada su u pitanju ove cifre o kojima se govori, dakle to je na nivou onoga što je predlog formule koja ide u sami plan.

"Kakav god da bude konačni formalni ishod, to će biti svakak o više nego što u prosjeku dobijamo na godišnjem nivou kroz različite instrumente, predpristupne podsticaje. Do sada je to bilo godišnje oko 70 do 80 miliona. Prošla godina je možda bila malo produktivnija, pa smo imali neku cifru od 120 miliona eura odobrenih sredstava. Svakako novi instrument, odnosno novi plan dolazi kao nešto što je dodatno na ova sredstva koja sad dobijamo. Ovo što nudi plan rasta su zaista dodatna sredstva i negde ih vidimo kao kompenzaciju za ono što su troškovi ključnih reformi koje prate proces pristupanja. Činjenica je da reforme jesu skupe, jesu zahtjevne u različitim oblastima i namjera EU je da nam na ovaj način nadoknadi i to, što će biti potencijalno troškovi", navodi Vujović.

Kada su u pitanju sami kapaciteti u vladi, odnosno u resornim ministarstvima, kaže da je potrebno da se broj ljudi koji radi na povlačenju tih sredstava stalno uvećava.

"Iz raznih razloga nismo bili u prilici da pratimo tu dinamiku koja je neophodna, ali je s druge strane takođe činjenica da ljudi koji jesu u sistemu su zaista profesionalni i imaju adekvatna znanja i iskustva. Svakako je planirano da se reaguje hitno, jer ono što su trenutni kapaciteti vjerovatno neće biti dovoljni za absorpciju ovakvog uvećanog iznosa sredstava. To je u ovom trenutku nekih 220 ljudi na nivou svih institucija u sistemu i na nivou svih instrumenata. Potreban broj zavisi od toga koliko svaka institucija procijeni da je potrebno, da je količina posla. Na nivou Ministarstva evropskih poslova, kao centralnog koordinatora evropskih fondova, u ovom trenutku nedostaje nam nekih 15-ak ljudi", kazao je Vujović.

Hrvatska recimo u ovom trenutku u tom sistemu ima 2.000 ljudi, a fali im oko 500.

"Mi smo u komunikaciji sa Evropskom komisijom i sa svojim nadležnim službama i delegacijom Evropske unije se trudili da sačuvamo kontinuitet stručnog kadra u dijelu sistema evropskih fondova. Bilo je izmjena na nivou direktora direktorata i naravno sve one izmjene koje se podrazumijevaju u smislu promjene dvije vlade, državni sekretari i slične ključne pozicije nacionalnog IP-a koordinatora, nacionalnog službenika za ovjeravanje programa. Ali ono što jeste činjenica da na ovom tehničkom nivou je očuvan taj kontinuitet kadra i da imamo ljude koji zaista evo u sistemu rade poput mene više od deset godina, što je negdje stvarno potvrda da se vodilo računa o tome da se stručni kadar zadrži", naglašava Vujović.

Istakao je da njegova zarada kao nekoga ko je generalni direktor za evropske fondove, dakle koordinira oko 1.200 eura, a da je drugima manja i da taj stručni kadar nije adekvatno plaćen.

Sošić je naglasio da je godinama unazad kritikovao način na koji Crna Gora koristi sredstva EU fondova i da smo gubili stotine miliona eura.

"Kada govorimo o ovom novom instrumentu, planu za rast ili kako ga već nazivamo, ključna stvar će se ticati infrastrukturnih projekata. Jer od tih šest milijardi eura, tri milijarde eura će ići upravo zapadno-balkanskom investicionom okviru iz koga se finansiraju ključni infrastrukturni projekti u pet oblasti, dakle, od saobraćaja, energetike, preko društvenih djelatnosti, digitalne infrastrukture, zaštite životne sredine itd. Dakle, kada pričamo o tome šta nam je potrebno da bismo ta sredstva privukli, najprije je potrebno da imamo dobre, zrele, kvalitetne infrastrukturne projekte koji će, onda kada se sa njima prijavimo, dobiti dobre ocjene i dobiti sredstva da se finansiraju", kazao je Sošić.

Onda su, kaže, potrebni ljudi da to sprovedu i to je već druga vrsta problema.

"Pričamo o vrlo tehničkim stvarima, dakle, pripremama i sprovođenju infrastrukturnih projekata. To je naša hronična boljka i tu imamo strašne probleme i ja već sad izražavam bojazan da ako je već polovina sredstava predviđena za to, da ćemo mi imati ogromne probleme da privučemo ta sredstva. Tehnička podrška koja se najavljuje će biti zasnovana na ispunjavanju nekih kriterijuma, polovina tih kriterijuma se tiče fundamentalnih obaveza koje već imamo u okviru poglavlja 23-24, neki će se ticati socioekonomskih uslova. Dakle, mi ćemo naredne godine morati da pripremimo tzv. reformsku agendu, to je jedan novi dokument koji će sadržati set kvantifikovanih zadataka koje mi treba da kao država sprovedemo. Nakon što mi dokažemo da smo te kriterijume ispunili, sredstva će se davati direktno u budžet", kazao je Sošić.

Dodaje da ćemo imati tu pomoć od Evropske unije, koja će ići direktno u budžet, ali to će zavisiti koliko smo indikatora ispunili.

"Mi već imamo jedno gorko iskustvo iz, čini mi se, 2019. godine, kada smo na ovaj način izgubili dva miliona eura, jer nismo ispunili neke od indikatora vezane za reformu javne uprave, konkretno smanjenje broja zaposlenih na centralnom nivou za 5%, na lokalnom za 10% itd. i ta sredstva smo izgubili. Mislim da će ovaj dio reformske agende, dakle ovih narednih tri milijarde eura, biti vezan za taj način finansiranja. Ja mislim da će tu biti dosta problema, isto kao kod infrastrukturnih projekata, imajući na umu kako smo to radili ranije, u svemu nisam optimista", naglasio je Sošić.

Ističe da ne treba slijepo povećavati kadrove, niti povećavati njihove zarade, jer će neko ko radi u sektoru zdravstva ili u nekom drugom još traženijem poslu smatrati da nije adekvatno plaćen.

"Moramo definisati i ko upravlja velikim brojem ljudi i ko je odgovoran za sve. Za sve što sada ne bude bilo u redu sa ovim stvarima, mi ćemo pitati gospodina Vujovića, dakle, za taj posao neminovno treba da bude zarada veća. Ali što se tiče nekih drugih plata, tu već moramo imati neke kriterijume. Jer ćemo u cijeloj onda upravi, kao što smo već imali, imati sektore koji se bune zbog ovih djelimičnih povećanja i djelimičnih dodataka. I onda ćemo, nakon što smo tek ispregovarali nove kolektivne granske ugovore, imati dodatne probleme. Mislim da tu treba malo da povučemo ručnu i da se više usmerimo na to da ta pomoć finansijska zaposlenima bude zasnovana na njihovim rezultatima. Da se zna koji službenik je ispunio svoje ciljeve, ispunio zacrtane zadatke, te ga s toga treba nagraditi kako bi narednog mjeseca uradio to isto", kaže Sošić.