Матија Радовић / -ПРИВАТНА АРХИВА

Радовић: Бити и остати свој значи бити авангардан

Моћ умjетника jе да даjе смисао некоj ствари, да jе оживи и подари jоj дух. У своjе скулптуре сам уводио симболе из живота кроз своj лични доживљаj природе. У овим областима умjетник не може чинити ништа друго него градити своj властити, симболички свиjет коjи му омогућуjе да разумиjе и тумачи, повезуjе и синтетизуjе своjа људска искуства

Гледаjући скулптуре Матиjе Радовића постаjе вам jасно зашто jе оваj млади ваjар своjу Инстаграм и Феjсбук страницу насловио "Енергиjа камена". Скулптурама, на којима приказуjе биљке и животиње, као и стилизоване апстрактне форме, камен као да даjе додатни импулс, да jош jаче еманирају енергиjу коjу и сама природа има.

• Зашто jе камен магнет за ваjаре? Да ли ваjари могу да обуздаjу, да потчине ту енергиjу коjа постоjи у камену? Или jе можда у питању постоjаност материjала, па тиме и дjела у њему урађеног оно што ваjаре привлачи камену?

– Идеjа израде скулптуре почиње самом потрагом за каменом, наравно моjа замисао, дизаjн и облик диктираjу проналазак одговараjућег обима и колорита камена, самим тим и финалне боjе камена. Све што jе у складу са природом и по тврдњи Шопенхауера и Спинозе, по природности ствари, моjе упознавање са каменом ниjе била ствар избора нити бирања или опредjељења на основу комерциjалне тражње конкретног материjала, jедноставно десило се судбински. Камен посjедуjе осим своjе структуралне чврстоће и племенитости, дуготраjност и вjечност, како физичке, тако и ликовно метафизичке. То jе чврст и племенит материjал, уjедно погодан и тежак за обраду. Процес рада jе дуготраjан, али зато даjе импресивне умjетничке резултате.

• Да ли су ваjари с ових простора предодређениjи да раде с каменом?

– Не мислим да су ваjари са наших простора предодређени за рад у камену. Ово поднебље jе генерално предодређено за умjетност, у то не сумњам, али из области умjетности ширег опсега, а то jе и сликарство, ваjарство, књижевност...

• Ваше скулптуре су стилизована фигурациjа. Како jе дошло до тога у времену када се многи умjетници изражаваjу чешће и више кроз апстрактне форме, или уз помоћ савремених дигиталних техника? Да ли бити модеран (можда чак авангардан) обавезно подразумиjева у данашње вриjеме и коришћење нових технологиjа?

– Моjе скулптуре су апстрактне и фигуративне форме, изведене у комбинованом стилу. Изградивши стил кроз комбиновани израз ова два правца обухватио сам оба, и апстрактни и фигуративни. Наравно, jедно jе наручени рад, а друго изведба у сопственоj замисли, трудећи се да останем што више аутентичан, увиjек настоjим да задржим своj стил израде. Сматрам да то значи бити авангардан, мисаоно, не само техничким приказом, користећи класичне и модерне алате приликом обраде камена.

Судбинско упознавање са каменом

• Зашто се ниjесте опредиjелили за књижевност или за сликарство, а коjе су његоване или се његуjу као умjетнички израз у Вашоj породици?

– Потичем из умjетничке породице, моj дjед jе био истакнути књижевник Коста Радовић, моj отац jе сликар Душко Радовић, а jа се бавим ваjарством, прецизниjе обрадом и моделовањем камена. Jош као диjете имао сам увид у писање поезиjе, сjећам се моj дjед jе увиjек користио писаћу машину за куцање своjих текстова, од малих ногу остало ми jе у сjећању додавање биjелих папира, тих чистих биjелих подлога за отискивање слова и риjечи пjесничке. Моj дjед jе био секретар Културно-просвjетне заjеднице Црне Горе, данашње Министарство културе, у периоду од '80. до '90. године, дакле пуна два мандата, поставивши темеље данашњем Министарству културе. Био је и оснивач пjесничких jугословенских сусрета у Пиви, под називом "Пjесничка риjеч на извору Пиве". Моj отац jе сликар, дипломирао на ликовноj академиjи коjа се тада налазила у Никшићу. Кроз његово сликарство имао сам увид у цртеж и слику, тоналитет и колорит, композициjу. Све то jе основ и за моделовање камена. Jа сам пожелио нешто у чему ћу се сам пронаћи, неки нови изазов у умjетности и по чему ћу бити посебно препознатљив. Све jе ишло jедно ка другом и уписивањем ликовне академиjе десило се судбинско упознавање са каменом.

• Када кажете да сте неку Вашу скуптуру завршили, да нећете да jе дорађуjете? Колико jе таj моменат освиjешћен, а колико питање Вашег осjећаjа?

– Процес стварања умjетничког дjела jе веома захтjеван посао. Ниjе нити мало лако наћи, прениjети камен, створити умjетничко дjело. Стварање умjетничког дjела почиње од идеjе самог аутора. Потом се идеjа записуjе на папиру, у форми цртежа, затим се одређуjе обим и боjа камена, потом се креће у потрагу за каменом. Проналазак одговараjућег камена уопште ниjе лак посао. Одређени дио скулптура jе у мермеру, коjи налазим у каменоломима наших брда, и таj сиров материjал обрађуjем. Готово увиjек је изазов да нађем добар камен, да му структура ниjе девастирана, за то jе потребно много искуства и познавања камена као материjала. Одабиром камена, и посматраjући, вршио сам селекциjу за форму скулптуре коjа ми одговара. Тек онда креће обрада камена до жељене замисли и форме. Моћ умjетника jе да даjе смисао некоj ствари, да jе оживи и подари jоj дух. У своjе скулптуре сам уводио симболе из живота кроз своj лични доживљаj природе. У овим областима умjетник не може чинити ништа друго него градити своj властити свиjет, симболички свиjет коjи му омогућуjе да разумиjе и тумачи, повезуjе и синтетизуjе, своjа људска искуства.

• Колико данас умjетници, не само млади, имаjу осигурану егзистенциjу и простор за рад или jе то можда увиjек било дискутабилно кроз историjу? Колико jе упорности, воље, љубави потребно да се не одустане од бављења умjетношћу?

– Потребно jе много љубави, рада и истраjности да би се постигао значаjан резултат у умjетности, уосталом као и у животу. Треба бити истраjан и упоран и поред свакодневних потешкоћа на путу до циља и успjеха. Све сам више убиjеђен да што више радим и истраjавам у свом циљу, да jе то таj прави пут. Сви велики умови, људи, то сам схватио кроз рад, осим талента коjег су посjедовали, бавили се они умjетношћу или спортом, а то су можда и jедине чисте области остале код човjека, или неком другом граном живота, осим талента коjи су посjедовали, био jе присутан велики рад и одрицање. Конкретно у мом случаjу имао сам среће да ми остане простор за рад у нашем породичном дворишту.

• Шта бисте пожељељи себи, али и нашим читаоцима у Новоj 2022. години?

– Вашим читаоцима у Новоj 2022. години, као и себи, пожелио бих пуно рада из коjег произлазе срећа и задовољство собом, здравља, породичног дружења и амбиjента са вољеном особом и љубави много. А оно остало, остало jе мање важно.

Живана JАЊУШЕВИЋ