Наводимо мало познате детаље са сахране Петра III. Император jе умро у Ропши од крварења и грчева у стомаку, како jе писало у извjештаjу. Тиjело покоjног императора jе било откривено, Катарина jе подсjетила да jе срце Петра III било веома мало. По причи митрополита казанског Венијамина (Пуцека-Григоровича), коjи jе 1762. године био архиепископ у Петербургу, тиjело императора jе било довезено у рану зору у лавру и изложено у соби у коjоj jе живио архиепископ. Три дана су овдjе долазили да се хришћански поклоне цару по старим обичаjима и велможе и људи разних звања и обичан народ. Наредба нове царице jе позивала поданике да се опросте од Петра "без злобе". Цар jе лежао у сиротињском сандуку, четири свиjеће су гореле са четири стране сандука. Покоjник jе лежао обучен у изношени мундир, са прекрштеним рукама на грудима, у биjелим рукавицама, на коjима се видjела стврднута крв. Без посебне раскоши, само са пристоjном црквеном церемониjом, тиjело jе било пренесено у цркву, гдjе jе "одржао посмртно опиjело пресвети Венијамин". Опиjелу су присуствовали чланови синода. По причи преосвећеног, сенатори су убиjедили царицу да не долази у манастир и не присуствуjе сахрани мужа.
Доласком Павла I на престо, тиjело императора jе било извађено из гроба 13. новембра 1796. године, 2. децембра је пренесено у дворац и постављено на одар поред сандука супруге, а 5.децембра су оба сандука пренесена у Петропавловски сабор. На костурници jе урезан следећи натпис, коjи jе могао многе да доведе у заблуду: "Император Петар III jе рођен 10. фебруара 1728. године, сахрањен 18.децембра 1796. године. Катарина II jе рођена 21. априла 1729. године, сахрањена 18. децембра 1796. године". По свjедочењу савременика, другоj сахрани Петра III претходиле су ове церемониjе. Дан-два приjе ископавања из гроба тиjела императора, од Зимског дворца према Невскоj лаври кренуо jе спровод са кочиjама у 7 часова увече на температури од минус 20 степени. По риjечима очевица Ф.П. Лубjановског, више од тридесет кочиjа, обавиjених црним платном, са запрегама од шест коња, тихо се кретало jедна за другом. Коњи су били покривени црним сукном од главе до ногу, поред сваке jе био дворски слуга са бакљом у рукама, у црним огртачима са дугачким оковратницима и шеширима са широким ободима, обавиjени коретом. У том спроводу су са бакљама у рукама ишли лакеjи са обjе стране поред сваке кочиjе. Сви кочиjаши су имали шешире на глави. У свакоj кочиjи гардисти су држали у рукама ордење и одликовања.
Ноћни мрак, коретна црнина на људима, на животињама и на дугачким мртвачким колима, гробна тишина међу многоброjним народом, злослутна свjетлост од погребних бакљи, блиjеда лица од те свjетлости – све то заjедно jе стварало дубоку тугу и потресан призор. Тиjело императора, коjе jе извађено из земље 19. новембра, било jе положено заjедно са старим сандуком у богато обложен златним брокатом сандук и стављен на средину цркве, у коjоj jе био раниjе сахрањен. У пратњи великих кнежева, царице и дворског особља, цар Павле jе стигао у цркву у 5 часова, ушао кроз царска врата, узео са престола припремљену круну, ставио jе на главу и затим, прилазећи посмртним остацима свога оца, скинуо са своjе главе круну и ставио jе на сандук Петра III. Поред сандука jе била почасна стража, са обjе стране jе било шест гардиста у свечаноj униформи, изнад главе су стаjала два капетана гвардиjе, а испод ногу четири пажа. Поред сандука, док се налазио у Благовешћенскоj цркви, од 19. новембра до 2. децембра, држали су стражу гардисти под командом фелд-маршала грофа Ивана Петровича Салтикова. Цар са своjом породицом jе циjело то вриjеме присуствовао опиjелима пет пута и сваки пут љубио мошти покоjног императора, а по предању, сандук су отварали само у том моменту. Од остатака императора остале су само кости, шешир, рукавице и чизме са сарама.
ПРЕВЕО СА РУСКОГ И ПРИРЕДИО:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
НАСТАВИЋЕ СЕ
