У априлу 1703. године руска воjска jе под командом Шереметjева опсадирала Ниjеншанц и Петар Велики jе лично учествовао у опсади. Град се предао Шереметjеву 1. маjа и Петар I га jе преименовао у Шлотбург. 11 година послиjе опсаде, мекленбуршки амбасадор Вебер jе нарочито ишао да обиђе град и тамо jе видио само неколико рушевина, дубоке канале, кладе, подрумске jаме. Циjели грађевински материjал од порушених кућа употриjебљен је за изградњу петербуршких зграда. Послиjе заузимања Ниjеншанца, велики дио становништва jе одведен у заробљеништво. Према риjечима Вебера, неудате жене су постале царичине слушкиње и дворске даме, а касниjе су се удале.
1714. године у Ниjеншанц су се доселили нови становници, коjи су послани по Петровоj наредби из других градова Руске империjе. Велики дио тих досељеника су били тесари. Многи од њих су почели да се баве дрвном индуструjом. Они су се насељавали на тим мjестима гдjе су раниjе била шведска градилишта, на обалама низ риjеку Неву, други су изградили себи куће изнад града, на том мjесту, гдjе jе било шведско градилиште ван утврђења. То насеље jе сада Мала Охта, а остаци старог града Ниjеншанца налазе се између Велике и Мале Охте. Прву виjест о изградњи Петербурга налазимо у извjештаjу из 1703. године: "Његово царско величанство, посниjе заузећа Шлотбурга, на jедну миљу одатле ближе према источном диjелу мора, наредило jе да се на острву изгради нова и веома лиjепа тврђава са шест петоугаоних кула, гдjе jе радило двадесет хиљада људи на ископавању и наредио да се тврђава назове Питербург". На ископавању земље су радили заробљени Швеђани, а такође и послани људи из губерниjа, како Руси, тако и Татари, Калмици и припадници других народности. Они су били подиjељени у двиjе категориjе: кажњеници су добиjали само храну, а слободњаци и плату, по три копеjке на дан. У недостатку оруђа за ископавање земље и других инструмената, велики дио радова обављан је голим рукама и ископану земљу људи су износили у врећама на своjим леђима или чак у дjеловима своjе одjеће.
Цар jе први положио камен темељац 16. маjа 1703. године на Троjичин дан. Постоjи овакво предање о оснивању града. Петар I jе, док jе разгледао острво, узео у воjника баjонет и са њим изрезао два бусена из земље и, поставивши их у облику крста, рекао: "Овдjе ће да буде град", затим jе, узевши лопату, први почео да копа ров. Баш тада се поjавио орао и почео да лебди изнад цара. Кад jе ров био ископан у дужини око два аршина, у њега су поставили сандук од камена, свештеници су покропили сандук светом водицом, а цар jе ставио у њега златни ковчег са моштима светог апостола Андреjа Првозваног. Касниjе jе цар сандук покрио каменом плочом, на коjоj су биле урезане риjечи: "16. маjа 1703. године jе основан царски град Санкт-Петербург, коjи jе градио велики цар и велики кнез Петар Алексеjевич, сверуски самодржац". Затим jе цар приступио ограђивању простора, прво су ту забили у земљу двиjе дугачке танке брезе, чиjе су врхове повезали jедан са другим, и то jе било налик на некаква врата. Орао, коjи jе у то вриjеме лебдио изнад острва, спустио се са висине и сjео на та врата. Десетар Одинцов га jе пушком скинуо са врата. То jе Петра обрадовало, видjевши у томе предсказање. Он jе свезао орлове ноге марамицом, ставио га на своjу руку, сjео jе у чамац са орлом у руци и отпловио према Канцима. Тога дана су сви били почашћени храном и пићем, весеље jе траjало до два сата послиjе поноћи уз пушчане плотуне.
ПРЕВЕО СА РУСКОГ И ПРИРЕДИО:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
