Прва грађевина у Петербургу била је тврђава. Гизен jе писао у свом часопису: "Изградњу овог обjекта и убрзавање послова на изградњи надгледале су познате личности, на првом мjесту, као примjер за друге, лично Петар као наjвиша личност, други jе био генерал-губернатор А.Д. Меншиков, трећи – виши дворски чиновник Головин, четврти – Никита Зотов, пети jе био кнез Трубецкоj и шести – К.А. Наришкин". Утврђење jе било у облику издуженог неправилног шестоугаоника. 1710. године, са претходног утврђења су почели да скидаjу земљу и подижу масивне зидине од камена, на утврђењу су радили шведски заробљени воjници, а у jедном крилу тврђаве су изградили надсвођене казамате са дебелим зидовима. Неке од тих казамата су у почетку изнаjмљивли трговци, коjи су тамо чували вино и другу робу, али од фебруара 1718. године затворске ћелиjе у тврђави су се почеле пунити политичким преступницима, умиjешаним у завjеру, коjу jе припремао царевић Алексеj. 25. маjа jе доведена у тврђаву Марjа Алексеjевна, тетка царевића, 14. jуна су довели и њега лично, а 26. jуна навече jе умро у Трубецкоj ћелиjи.
Унутар тврђаве било је неколико кућица, у коjима jе био смjештен командант с официрима и воjницима из гарнизона, поред стражарница jе био плесни трг и на њему jе био коњ од дрвета са оштрим леђима, до њега jе био укопан стуб са ланцем, поред коjега су биле утакнуте оштре игле. Воjнике, коjи су правили грешке, сjедали су на коња, или им везивали руке ланцем и присиљавали да стоjе на иглама. Први командант тврђаве jе био Рен. У тврђави се налазила главна апотека и била jе смjештена у згради, коjа jе била облиjепљена глином. Ту jе била и доста лиjепа Црква Св. Петра и Павла, коjа jе у почетку била од дрвета, затим jе, већ 1714. године почета изградња од камена, постоjећег и сада Петропавловског сабора. На Брезовом острву, на обали Неве jе (садашња Петербурчка улица) Петар изградио малу кућу за себе. По предању, приликом првог разгледања мjеста за престоницу Петар jе, идући пjешке обалом Неве, одсjекао грмен раките, затим jе, мало даље, одсjекао и други грмен, затим jе сjео у чамац и риjеком отишао у Канци. На мjесту, гдjе jе био одсjечен други грмен, убрзо jе изграђен првобитни Петров дворац, а на мjесту првог одсjеченог грмена раките, цар jе 1. октобра 1703. године, на дан Покрова Богородице, положио камен темељац за садашњи Сабор Св. Троjице. Убрзо послиjе изградње куће за цара, поред њега су почели да граде своjе палате и његови блиски и повjерљиви људи. Тако jе одмах поред Петрове куће била кућа Меншикова, а одатле, лиjевом обалом Велике Невке били су салаши и колибе радника, а недалеко одатле налазила се и прва кућа са продавницама. Правац и назив улица у том диjелу Петербурга и сада могу да одреде положаj и насељавање града у тим временима његовог постоjања. Улице: Дворска, Трговачка, Пушкарска, Топовска, Банкарска и томе слично, своjим називима указуjу на састав њиховог становништва, на врсте занимања житеља итд.
У наjважниjе тада изграђене грађевине у Петербургу можемо уброjити и прву фабрику шећера, коjа jе изграђена изнад болнице у Виборшком краjу.
Од 1711. године почиње повећано и убрзано насељавање Петербурга. Прве направљене куће у престоници биле су jедноспратне, коjе су тада називали боравиштем. Примjер за петербуршке куће послужила jе кућа облиjепљена глином, коjу jе Петар I лично направио своjим рукама у Петербуршком краjу, и ту су кућу назвали "примjер на пруски начин". Користећи таj примjер, 1714. године било је изграђено седам кућа за чиновнике Министарства иностраних послова.
ПРЕВЕО СА РУСКОГ И ПРИРЕДИО:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
