Велики оснивач Петербурга jе намjеравао да гради главни дио престонице ван тврђаве, на десноj обали Неве, и да на Васиљевском острву направи трговачки дио града, коjи ће бити пресjечен каналом, као у Амстердаму. Успут, овдjе треба рећи, да назив Васиљевског острва не потиче од имена командира батериjе на острву Василиjа Корчмина, како су многи мислили, већ је настао много раниjе, jер jе jош 1640.године у пореским новгородским књигама ово острво имало назив Васиљевско. На лиjевоj обали jе Петар планирао да изгради разне установе за флоту и пуковске гостинске собе.

Император jе у своjим пословима био веома активан и неуморан. Ево како описуjе његов радни дан jедан странац коjи jе био у Петербургу 1713.године: "Цар устаjе веома рано, тако да већ у три и четири сата уjутро присуствуjе Таjном савjету. Затим одлази у бродоградилиште да гледа како иду послови са изградњом бродова, чак и лично учествуjе у пословима градње, jер jе одлично познавао таj маjсторлук. Око девет или десет часова се бави токарским послова, коjе jе такође добро познавао, тако да се ниjе склањао ниjедном добром токару. У 11 часова ручава, али не воли да се расхлађуjе за вриjеме jела. Послиjе ручка, одморивши мало по руском обичаjу, он опет иде да посматра некакве друге послове или градњу. Навече иде код некога у госте или на вечеру, а отуда се, ипак, враћа брзо да би што раниjе легао у кревет. Петар jе волио да иде на дружење, гдjе се скупљала позната господа и официри, руски и њемачки, и гдjе су за угошћавање сви плаћали по jедан златник. Цар ниjе волио никакве игре, лов или забаве и весеља. Наjвећа му jе жеља да буде на води. Вода му чини право задовољство, он понекад проводи циjели дан на барци, jедрилици за лед или широком чамцу, и у то се нико боље ниjе разумио од њега, jедино jе признавао само адмиралу Крjусу. Jедном кад jе Нева скоро сва замрзла и вода ниjе била смрзла само испред дворца на сто корака, он ниjе престаjао да плива назад и наприjед у некаквом чамчићу све до тада док jе за то постоjала могућност.

Кад jе Нева потпуно заледила, онда jе он наредио да се уздуж риjеке у дужини од сто корака прочисти пут и тридесет у ширину и ту се сваког дана клизао по глатком леду на jедрилици. Сва лица коjа су радила у флоти, ако имаjу молбу код њега, ниjесу морала да га ословљаваjу са ваше царско величанство, већ са Mon Herr Sehout bu Nacht, и кад их саслуша, молиоца пошаље код адмирала."

Касниjе jе одржавана посебна церемониjа за вриjеме Петра Великог у Петербургу, кад би замрзла риjека Нева и кад би се ломио лед на њоj. Jедна од дворских будала jе добошем обавjештавала становнике да jе риjека замрзла. Он jе био обавезан да приjе свих пређе по леду у некаквоj празничноj одjећи, у пратњи неколико чланова, од коjих jе jедан носио заставу од платна, а други су га пратили са лопатама, канапима и удицама. О пробиjању леда на Неви се обавjештавало са три пуцња из тврђаве и први jе цар лично прелазио Неву, или, у његовом одсуству, генерал-адмирал или командант града.

Jедан од пољских изасланика коjи су посjетили Петербург 17 година након почетка градње града испричао jе следеће: "Овдjе jе сваки сенатор, министар и бољар морао да има дворац, неки су морали да изграде и по три, кад су им наредили. Срећан jе био онаj коме су додиjелили суво мjесто, али кога jе запало блато и мочвара, таj jе имао посла да изгради темеље, а и сада, кад су куће изграђене, оне се тресу када поред њих прође кочиjа са запрегом. Ту су и цркве, министарства, дворци и продавнице, гдjе си могао да добиjеш све. Продавнице су четвороугаоне грађевине, у коjима у jедном диjелу зграде живе трговци."

ПРЕВЕО СА РУСКОГ И ПРИРЕДИО:

ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ

НАСТАВИЋЕ СЕ