Пољски изасланик jе овако видио град: "Дворци су велики и озидани од камена, са дворишним зградама, кухињама и разним удобностима, али они, коjи су скоро направљени, са њих су падали црепови кад би дунуо мали вjетар. Баште су веома лиjепе. Jа сам лично чуо од цара, коjи ми jе рекао: "Ако будем живио три године, имаћу љепшу башту, него француски краљ у Версаjу". Иза дворца Меншикова налазила се Француска улица, гдjе живе само занатлиjе, као: ваjари, тесари, маjстори за фонтане, а такође и они, коjи израђуjу разне ствари од олова и других материjала, али све за цара. На обали Неве се налази дугачка двоспратна кућа од камена, у коjоj има шест соба на доњем спрату и исто толико на горњем. Са обале до саме куће jе изграђен мост, на коjем се налази кућица и столарска радионица. У свакоj соби те куће били су разбоjи за израду платна. На супротноj обали риjеке налази се друга зграда, гдjе производе скроб. Ту су и два стрелишта, гдjе се вjежбаjу да гађаjу из топа" итд.
Међу грађевинама, коjе су изграђене у периоду настаjања Петербурга, била jе међу првима зграда Адмиралитета.
1705. године Петар I jе почео градњу Адмиралитета. Претходно jе то било велико четвороугаоно мjесто, коjе jе било заграђено са три стране хангарима и са радњама од дрвета и дрвеном кулом у средини, а све грађевине су биле ограђене насипом од земље. Ево како описуjе Адмиралитет оваj Пољак-очевидац: "Позвали су нас у Адмиралитет, гдjе нас jе чекао цар. Прелазећи мост преко канала и пролазећи капиjу, ми смо ушли, преко триjема, у огромну просториjу, гдjе се граде бродови. Ту смо ми видjели велики новоизграђени лиjепи брод, затим смо прешли у ковачницу, гдjе jе било 15 пећи за топљење и поред сваке пећи 15 ковача са маjсторима. Одатле смо пошли даље и прешли преко другог канала према троспратноj згради, коjа jе била изграђена у облику троугла на пруски начин. Цар jе ишао са нама по разним продавницама, коjе су се налазиле у тоj згради, ми смо тамо видjели потрепштине за бродове: ту су била ужад, натопљена катраном или премазана воском и разним мастима, нека ужад су била дебела скоро половину човjека. Гомиле ексера за закивање дасака су биле бачене на под итд. Неколико зграда jе било претрпано великом количином, тешког као олово, дрвета, коjе jе довезено из Индиjе. Цар jе говорио, ако би његови бољари имали толико дрвета, онда би га њему било довољно за двиjе године. Цар нам jе показао и неколико других ствари. Затим смо видjели у двиjе собе велике количине бакра, коjе су узели од Швеђана и цар jе рекао изасланику да су му то Швеђани даровали.
Гости су се касниjе упутили у просториjу на средњем спрату, гдjе нас jе генерал Апраксин угостио са димљеном говедином, морском рибом и ледним пивом. У то вриjеме на кули jе свирала музика. Послиjе краћег одмора, ми смо пошли у министарства, гдjе jе било много омладине. Обишли смо и зграде, гдjе су прављени модели за бродове, као и просториjе за израду фластера за ране, мелеме и разних масти. Увече, кад jе почела да пада киша, ми смо се упутили у собе, гдjе jе било доста вина и пива и гдjе нас jе бродски начелник Головин угостио. На пиру га jе цар сjео поред себе, а нама jе наздрављао и стално досипао вино у наше чаше".
Изградњу првог воjног брода са педесет топова почео је Петар у Адмиралитету у новембру 1709. године, а поринут је 15. jуна 1712. године. Он му jе дао име "Полтава". 1718. године цар jе лично поринуо брод са 90 топова, коjему су дали име "Стари храст".
Тада су сви бродови грађени од казанског храста. Према риjечима енглеског изасланика Витворта, царева флота jе 1710. године имала: 12 фрегата, 8 галиjа, 6 борових бродова и неколико мањих бродића. Вебер је навео да је 1718. године цар имао 40 воjних бродова и 300 галиjа. При краjу царовања, Петар jе за 1/5 имао више свих бродова, а флоту jе сачињавало 14.960 морнара и 2.106 топова.
Превео са руског и приредио:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
(Наставиће се)
