Криминална тржишта која укључују опојне дроге, трговину људима и кријумчарење миграната привлаче највећи број организованих криминалних група и настављају стварати највећи профит међу разним криминалним тржиштима у ЕУ. Криминални кланови покушавају да на разне начине убаце у легалне токове новац који потиче од криминалних активности. На тај начин се труде да прикрију нека кривична дјела и активности, али и да увећају своју имовину. Такође, како би избјегли да буду под лупом полиције и тужилаштва нелегално стечену имовину и новац често "држе" на имена чланова породице или особа од повјерења.
- Прање новца омогућава ОКГ да инкорпорирају имовинску корист стечену криминалним активностима у легалнетокове економије. Међутим, начин на који се врши прање новца увелико варира зависно од нивоа стручности самих чланова ОКГ, као и од учесталости и обима криминалне активности. Криминалне мреже континуирано настоје да искористе најновију технологију као што су криптовалуте и анонимни начини плаћања. Брза обрада трансакција и развој ефикасних алата за анонимизацију значајне су препреке у идентификацији учесника у трансакцијама као и идентификацији стварних власника имовинске користи стечене криминалним активностима- наведено је у извјештају Процјене опасности од тешког и организованог криминала у Црној Гори (SOCTA 2021).
Како jе наведено, прање новца путем грађевинских дјелатности и послова са некретнинама и даље је високоризична област, јер и даље релативно лако може апсорбовати велике количине капитала. Континуирани пораст промета некретнина може указивати на могућност стварања нереално повећаних цијена некретнина услед активности криминалних структура условљених потребом пласирања значајних количина новчаних средства у област грађевинарства.
Према процјени Канцеларије Уједињених нација за дроге и криминал, прање новца чини око 2,7 одсто глобалног БДП-а или 1,6 билиона долара. Међународни монетарни фонд наводи да "опрани новац“ укупно чини између 2 одсто и 5 одсто глобалног БДП-а. Примјењујући ове постотке на Западном Балкану, сваке би се године „опрало“ између 1,8 и 4,6 милијарди еура.
- Предикатна кривична дјела која се сврставају у ред високог нивоа пријетњи за прање новца су пореска кривична дјела, злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба службеног положаја, неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, као и различити облици криминалног дјеловања припадника организованих криминалних група у земљи и иностранству. Кривично дјело прање новца је једно од најсложенијих кривичних дјела, како у погледу откривања тако и у погледу процесуирања, односно прибављања доказа који поткрепљују постојање основане сумње да је извршено ово кривично дјело. Начин извршења, те карактер извршилаца овог кривичног дјела оправдава да се оно сврста у категорију дјела тзв. бијелог оковратника. То само указује да је начин извршења дјела изузетно сложен и софистициран, а његови извршиоци су неријетко професионалци у том послу- наведено је извјештајем.
Ризик од инволвираности ОКГ у прање новца изражен је кроз могућност њиховог учешћа у off - shore фирмама, отварања фирми које у Црној Гори послују у различитим областима, па све до куповине покретних и непокретних ствари и других луксузних добара. Такође, у власничким структурама фирми налазе се чланови породице или друга њима блиска лица, који су често и власници вриједних непокретности, стечених новцем који је приходован криминалним активностима.
Када је ријеч о прању новца као сектори који су посебно рањиви, препознати су сљедећи сектори: Банкарски сектор посебно је изложен ризику за интеграцију новца сумњивог поријекла, што је потврђено и конкретним случајевима у којима су криминалне структуре покушале да највећи дио новчаних средстава без адекватног поријекла пласирају кроз различите банкарске трансакције у легалне токове.
- Сектор тржишта некретнина, у Националној процјени ризика, сектор некретнина означен је као ризичан, због свог интензивног развоја и генерисања велике количине новца. У Црној Гори је ово питање посебно важно имајући у виду да се економија у великој мјери ослања на стране директне инвестиције, а важан дио тих инвестиција представљало је улагање у куповину непокретности, кроз трансакације из off - shore зона, из Руске Федерације и Турске; Сектор игара на срећу, са посебним на казина, ризичан је због великих готовинских трансакција нарочито од стране нерезидентних лица, што додатно усложњава утврђивање поријекла новца- појашњено је, поред осталог, извјештајем.
Такође, рањив је и сектор тржишта капитала, превасходно због недовољно заокруженог законодавства, лако доступних и преносивих производа, отежаног идентификовања стварних власника и офф схоре инвеститора. Посебноризичне су „custody“ услуге пословних банака, у којима чак и физичка лица, како резидентни тако обвезнице државе Црне Горе, са одређеним роком доспијећа.
