Организоване криминалне групе своју моћ и утицај мјере имовином. Поред имовине, оно што им је и од великог значаја јесте и број чланова група. Преко имовине и новца балканске криминалне групе спроводе своју моћ и утицаје и остварују конекције које су им потребне ради реализовања кривичних дјела. Оно што им је врло важно, новац стечен од криминала пружа им и могућност да своје конекције и дјеловања прошире и преко граница државе. Ипак, тако стечена имовина кроз кривична дјела као што су продаја дроге, најчешће кокаина, планиране ликвидације и друге нелегалне радње, постаје сумњива и често предмет истраге.
Након што надлежни државни органи спроведу истраге, постане јасно ко од вођа и криминалних кланова располаже имовином сумњивог поријекла. Често је случај да новац, станови, куће, возила и друго одређени чланови криминалних група покушавају да прикрију тако што се папиролошки не води на њихова имена, већ на особе од повјерења, као што су чланови фамилије, провјерени пријатењи и други припадници клана.
Поновно коришћење одузете имовине стечене криминалом отвара могућност јачању отпорности на организовани криминал и изградњи повјерења између цивилног друштва и власти шест земаља Западног Балкана: Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Србије, навели су из Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала.
Извјештај "Поновно коришћење одузете имовине у друштвене сврхе" разматра праксу поновног коришћења одузете имовине у друштвене сврхе, улогу цивилног друштва у овом процесу, као и кориснике те имовине.
Како је појашњено, идеалан модел криминалног понашања има оптималан баланс ниског ризика и велике награде. Одузимање прихода од криминалних активности кроз повраћај имовине не би значајно увећао ризик од извршења кривичних дјела, али би истовремено смањио потенцијалну добит коју је извршилац стекао. Тиме злочин постаје мање уносан, а самим тим и мање привлачан.
- Организације цивилног друштва на Западном Балкану често су разочаране тиме што виде криминалце и корумпиране политичаре како профитирају од незаконитих активности и притом успијевају да задрже своју незаконито стечену добит. Они такође истичу проблем недовољних средстава потребних за обављање њиховог рада и помоћи у пружању подршке својим заједницама. Одузимање добити стечене кривичним дјелима и коришћење истих за финансирање пројеката у заједници помаже у рјешавању оба проблема истовремено.
Одузимање и поновно коришћење имовине није једноставан поступак. У ширем смислу, то је процес од четири фазе. У првој, предистражној фази, истражитељи прикупљају податке о приходу од криминала. У другој фази утврђује се власништво кроз финансијске провјере и припрему предмета за трећу, судску фазу, у којој се окривљено лице или осуђује или ослобађа, а доноси се и одлука о одузимању. У четвртој фази држава располаже одузетом имовином, укључујући и њено давање на даље коришћење у друштвене сврхе - наводе из ГИ.
Одузимање прихода од криминала и његово поновно коришћење у заједници чини криминал мање привлачним, ускраћује криминалцима средства којима би се финансирале друге недозвољене активности или којима би се куповала моћ. Умјесто тога, јавним институцијама и цивилном друштву се обезбјеђују преко потребни ресурси, јача се култура законитости, праведности и једнакости и стварају се опипљива јавна добра. Поновно коришћење имовине у друштвене сврхе одузима имовину стечену кривичним дјелима и дистрибуира је заједницама. Помаже не само у изградњи отпорности заједнице на организовани криминал, већ и у стварању ближих партнерства између сектора цивилног друштва и влада на Западном Балкану. До сада је ова пракса коришћена само у ограниченом обиму у земљама WB6, и уз извјестан почетни успјех. То питање заслужује већу пажњу.
Глобални индекс организованог криминала за 2021. годину показује да се четири земље (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија) налазе међу првих десет европских земаља са највишом стопом организованог криминала.
